Različiti stilovi komunikacije

Najbolji način da razvijate veštine komunikacije je da se upoznate i sa različitim tipovima komunikacije. Zatim da razumete i uvidite koje su dobre i loše strane svakog od tipa komuniciranja i da primenjujete najbolji vid komunikacije shodno mestu i momentu komunikacije sa članovima svoje porodice, prijateljima ili kolegama.

 

 

Tipovi komunikacije:

Različiti stilovi komunikacije

1. Pasivni način

2. Agresivni način

3. Pasivno-agresivni komunikacijski tip

4. Asertivni komunikacijski tip

 

 

 

1. Pasivni način komunikacije

Kod ljudi koji se ponašaju pasivno dominira želja da se zadovolje potrebe drugih ljudi i shvatanje da su te potrebe važnije nego sopstvene. Pasivnim ponašanjem osobe izbegavaju bilo kakve sukobe plašeći se da ne povrede druge ili ih razočaraju. Sumnjičava je za sve problematične događaje i ima poteškoća da preuzme odgovornost za sebe i za donošenje bilo kakvih odluka.

Pasivne osobe se plaše ljutnje i odbacivanja od strane osoba koje su im bitne ili su im na neki način nadređene.

Primer: Pasivno se ponaša zaposleni kojem šef daje taskove i koji ih bez pogovora rešava, nikada se ne izjašnjavajući da li bi ga zamenio ili da ne može da postigne da uradi ili neki drugi razlog.

Primer: Odete kod frizerke i ona Vam napravi frizuru koja Vam se ne dopada a kada Vas još i pita šta kažete za novu frizuru, Vi se ne žalite već kažete da je ok.

Primeri pasivnog ponašanja:

„Ma, to nije ništa, stvarno.”
„Oh, u redu je, nisam to zapravo želeo.”
„Vi ste izabrali, nema veze, sve je u redu”.

 

2. Agresivni način komuniciranja

Agresivna osoba gleda da istera šta je naumila po svaku cenu, da postane pobednik i to često na štetu ostalih učesnika komunikacije. Ona smatra da ima prava za svoje ponašanje i često se sama informacija ili poruka izgube u toku tog agresivnog nastupa i zato je takav nastup neefikasan. Agresivne osobe umesto da kritikuju neko ponašanje, kritikuju osobu, umesto da traže rešenje situacije preče im je da nađu krivca a to naravno nikada nisu oni sami. Pokušavaju da izdominiraju nad drugim ne poštujući njegov lični integritet i prostor. Agresivno ponašanje najčešće nije posledica samo otvorenosti, impulsivnosti i ekpresivnosti neke osobe, već je to zapravo maskiranje zabrinutosti, straha i nesigurnosti.

Strah

Strah je zajedničko osećanje koje povezuje pasivne i agresivne osobe tako da se nakon okončanog sukoba može javiti osećaj krivice, stida i neadekvatnosti. Agresivno ponašanje najčešće dovodi do uspeha kada se posmatraju kratkoročni efekti. Dugoročno, agresivnost dovodi do gubitka poštovanja, porasta tenzije, loših međuljudskih odnosa, osvetničkih tendencija, dakle do pojavljivanja agresivnog odgovora druge strane.

Primeri agresivnog ponašanja:

„Kretenu jedan”
„Uradi to već jednom!”

 

3. Pasivno – agresivni način komunikacije

Ljudi pasivno – agresivnog tipa su mirni, nezainteresovani sa jedne strane ali sa druge strane u njima tinja ljutnja i bes plašeći se najviše reakcije druge strane . U svakom slučaju sagovornik može da bude zbunjen njihovim ponašanjem. Često je njihov ton umilan i pokušavaju da budu bliski čak nekada i previše da ih drugi ljudi ne bi „provalili“.

Pasivno-agresivni stil komunikacije

Istina je da se ovakvi pasivno-agresivni modeli ponašanja sreću kod ljudi koji se ne osećaju sposobnima da se uhvate u koštac sa realnim situacijama pa taj svoj nedostatak kompenzuju u trenucima kada se sve završi, dakle kada je opasnost od pravog rizika već prošla i kada se nađu na sigurnom.

Primer: Kada se posvađate sa nekim, pa, mu spustite slušalicu. Ta osoba vas ponovo zove, a, vi nećete jednostavno da se javite na telefon (ignorišete tu osobu).

Primer: Kada vam šef da zadatak da uradite sa nekim rokom, a vi namerno probijate rokove i ne stižete da uradite. Pasivno iskazujete nezadovljstvo.

Primeri pasivno – agresivnog načina komuniciranja:

„U svakom slučaju, Vi znate bolje.”
„Oh, ne brinite za mene, mogu da se snađem sam – kao što obično i moram.”

Bilo koji oblik neasertivnog ponašanja, bilo da se radi o pasivnom ili agresivnom, govori da ta osoba ima dvostruke standarde – jedne koji važe za nju samu a druge standarde za druge ljude.

 

4. Asertivni način komunikacije

Asertivnim način komunikacije se koristi većina ljudi prilikom razgovora. Tokom razgovora takva osoba ima visoki stepen samopoštovanja i samokontrole sa jedne strane, ne dozvoljava je neko isprovocira i izmanipuliše sprovodeći svoje ciljeve i korist. Osoba uspostavlja i zadržava direktni kontakt očima, govori normalnim ravnomernim tonom, opušteno i otvoreno, kontroliše svoje pokrete i poštuje osobu i prostor sagovornika. Sam sagovornik oseća poverenje prema toj osobi i zna šta može da očekuje od nje.

Kada ste asertivni tada treba da obraćate pažnju na način na koji se ponašate kao i na osećanja sagovornika.

Najbitnija stvar prilikom ispravnog asertivnog komuniciranja je da razdvojite ponašanje od osobe. Kada izražavate kritiku, tada kritikujete ponašanje, bez etiketa i uvreda. Takođe, pravovremeno treba da iskažete mišljenje, nakon ispoljavanja nekog ponašanja. Ako skupljate u sebi pritužbe i nakraju ih spojite sa poslednjim događajem, doći će do žestokog sukoba sa drugom osobom koja će da se brani na sve načine.

 

Osnovni elementi asertivnog govora uključuju da:

– jasno izrazite koje Vam ponašanje smeta, razlog zbog kojih Vam nečije ponašanje smeta, kako se tada osećate, šta o tome mislite i kako na Vas to utiče,

– izrazite jasan zahtev i šta želite da se učini povodom toga.

 

Tehnike asertivne komunikacije:

Ja-poruke

Ja-poruke su oni iskazi u kojima govorimo o svom stanju, osećanjima, potrebama i izričemo zahtev drugoj strani. Jednostavna asertivna rečenica je veoma kratka izjava koja sadrži samo konkretnu činjenicu, stav ili uvid koji je u vezi sa onim što mislimo da nam se uskraćuje.

Dakle, umesto rečenice: “Ti nikada ne ispuniš obećanje i uopšte te nije briga za mene!’, bolje je upotrebiti JA-poruku: „Kada ne ispuniš obećanje koje si mi dao, osećam se zanemareno.“

Asertivna komunikacija

Traženje odgovora

Kada nam neka situacija nije potpuno jasna, najbolje je zatražiti objašnjenje kako bismo na pravi način mogli da razmotrimo sve alternative koje mogu biti efikasne u njenom razrešavanju.

„Uznemirava me to što radiš pa bih želela da mi objasniš šta želiš time da postigneš?“

Asertivnost osećanja

Ovo je najpotpuniji oblik Ja-govora zato što sadrži opis tuđeg ponašanja koje nas uznemirava, kako se osećamo povodom toga i kakvog praktičnog efekta to ponašanje ima, kao i konkretan zahtev koji se drugoj osobi upućuje bez etiketiranja i vređanja.

Dakle, umesto da kažemo nekome: „Ponašaš se sebično…“, ili: „Ti si samoživa osoba…“ bolje da kažemo: „Kada o zajedničkim stvarima odlučuješ sam i ne pitaš me za mišljenje…“

Asertivno – NE

Reći NE ne znači biti neprijatan ili agresivan. To je naše osnovno pravo i zbog toga ne treba osećati stid ili krivicu. Veština da odlučno i ljubazno odbijemo zahtev koji nam ne odgovara može nam uštedeti puno vremena i zaštititi nas od kasnijeg samoprebacivanja i nezadovoljstva koje se javlja kada pristanemo na nešto što ne želimo. Dobro je dati neku vrstu kratkog obrazloženja takve odluke. Nekada ni najodlučnije odbijanje ne može obeshrabriti uporne ljude koji su po svaku cenu odlučili da nas privole da promenimo mišljenje. Tada treba ponavljati isti iskaz svaki put dok sagovornik ne odustane od ubeđivanja: „Ne želim danas da se šetam sa tobom, umoran sam, neki drugi put ćemo se videti“

 

Kako postati asertivan

Asertivnost je veština koja se uči i vežba. Za početak, dozvolite sebi da komunicirate sa ljudima i to najbolje da počnete da vežbate sa prijateljima jer ste sa njima opušteni.

Uočite sitacije u kojima se ne ponašate asertivno. Analizirajte ih i pokušajte da zamislite kako biste zvučali da ste primenili pravila asertivnog reagovanja.

Posmatrajte kako drugi ljudi to rade i kako njima polazi za rukom.

Razmišljajte o situacije u kojima bi bilo poželjno da se ponašate asertivno. Ako znate da vas čeka situacija u kojoj bi ove veštine bile od pomoći, pokušajte da zamislite glavne elemente te situacije i kako bi tada trebalo da izgleda vaš nastup.

Desiće Vam se ponekad da odreagujete na stari, neasertivni način. Shvatite na čemu ste se pogrešili i pokušajte da to ispravite u narednim situacijama.

 

Primeri asertivne komunikacije:

„Molim Vas, da li možete tiše da pričate? Stvarno se trudim da se skoncentrišem na ovo što radim.”
„Žao mi je ali ne mogu vam pomoći u vašem projektu danas popodne jer imam neodložne obaveze.”
„Žao mi je što se osećaš tako ali želim da ti objasnim kako to izgleda iz mog ugla.”

 

U zavisnosti od toga u kojoj situaciji se nađete, Vi ćete prilagođavati i Vaš stil komuniciranja (privatnom ili poslovnom okruženju).

Bitno je da prepoznate kako se Vi ponašate, kao i Vaš sagovornik, a poznajući stilove komuniciranja prepoznaćete i da li komunikacija adekvatna (asertivna) i ide u pravom smeru ka određenom cilju.

Koristeći asertivni tip komunikacije povećavate šansu da dobijete ono što želite, pri tome će vam porasti i samopouzdanje. U poslovnom okruženju će Vas više poštovati i razvićete kvalitetnije odnose, lakše ćete rešavati i konfliktne i stresne situacije.

 

U okviru svakog našeg SmartInIT kursa programiranja ili testiranja posebnu pažnju obraćamo na razvijanje asertivnog načina komunikacije kao efikasnijeg načina komuniciranja. Budite slobodni da se prijavite klikom na link.

Želiš da primaš informacije o kursevima, popustima i dešavanjima u IT svetu?
Prijavi se na naš Newsletter!
Hvala za prijavu na naš Newsletter!
We respect your privacy. Your information is safe and will never be shared.
Don't miss out. Subscribe today.
×
×
WordPress Appliance - Powered by TurnKey Linux